U spavaćim kolima starog neodržavanog vagona nema udobnosti. Putujem sam, pa osećam određenu slobodu. Vrata se zaključavaju, a plava zavesa od grubog pliša garantuje privatnost. Otvorio sam prozor koliko mi odgovara, svežina letnje večeri unela je život u ovaj kupe.  Ugasio sam svetla i posmatrao svetla naselja sa oboda Beograda. Danas je prvi dan leta…

NEBESKA TELA Od svih nebeskih tela, njeno je bilo najlepše. Pesnik se probudio u jednom od mesečevih kratera. To je bilo čudno buđenje, iznenađujuće, bio je siguran da je sedeo na ivici velikog bračnog kreveta, u kući od belog kamena i sa plavim žaluzinama. Otkud sad na mesecu? Kako bilo, lepo je spavao i prva…

Naslonjen na prozor posmatram dva mala roma kako obilaze kontejner, u potrazi za njima poznatim dragocenostima. Ovaj mlađi i sitniji naslanja se preko ivice i rukama doseže do smeća, malim dlanovima traži nešto. Stariji i jači ga drži ga noge, a kada dobije komandu da je sve pretraženo, izvlači mlađeg i nastavljaju dalje, niz ulicu.…

U kući od belog kamena vlada tišina, ako bi se skoncentrisali malo, čuli bi samo nečije disanje. Na velikom krevetu, naspram plavih zatvorenih žaluzina spava Mala. Mala tražila da njeno ime sakrijemo, baš kao što se ona sakrila u malom gradu, na obali mora. Nije se ona sakrila jer od nekoga ili nečega beži, ali…

ČUDO NA DUNAVU Sneg škripi pod nogama, hodam kroz tišinu  idem u nepoznatom pravcu, ali znam gde hoću da stignem. Ne znam gde je cilj,  ali znam kakav je, kako izgleda. Znam mu pejzaže, krivine, i sve ono od čega dah zastane. Dunav tiho teče pod ledom, strašna zima prigrlila je sve arterije ovog grada,…

Umoran sam od ljudi. Polovični odnosi i razgovori. U odsustvu duše, brod tone, prvo ga je napustila empatija. Jedni druge će saslušati, samo iz kurtoazije, jer će uskoro doći njihov red za priču. A to je važno, zar ne? Moraš da ispričaš nešto svoje, nije važno što ćeš na trećem slogu zaboraviti šta ti je…