najduži mesec u životu
Danas je poslednji dan najdužeg meseca u mom životu. Ispratio sam ga na najlepši mogući način. Ustao sam kasno i nigde nisam žurio. Popio sam veliku kafu i čitao. Išao sam u kupovinu, ali ključeve od kola ostavio sam kod kuće. Hteo sam da hodam. Obišao sam tri prodavnice, napunio tri cegera i pešaka se vratio u stan. Spremio sam sebi zdrav i balansiran obrok, nakon kojeg sam izašao napolje. Organizam mi se natempirao na atmosferu napolju, trebalo mi je da se prilagodim. Neplanski, na pola puta do željene destinacije, napustio sam autobus i put nastavio peške. Hodao sam dva sata bez pauze. Osećao sam trenje u butnim mišićima.
Seo sam u novu omiljenu kafeteriju, popio kafu, ceđeni sok i kiselu. Za to vreme uspeo sam da pročitam sedamdeset stranica romana o kome sam mislio u narednih sat ipo vremena. Svideo mi se kraj. Autor je znalački povezao uvod i razradu, a onda je servirao zaključak, poput Tajsonovog krošea. Završio sam šetnju kada je počela kiša.
rezime
Rezime današnje subote : sedamnaest hiljada osam stotina i pedeset pet koraka; vreme provedeno napolju od trinaest časova, do devetnaest časova popodne; dve popijene kafe i jedan ceđeni sok; sedam nasmejanih žena od kojih mi se pamet zavrtela; jedan pročitan roman; mislio sam o jednoj ženi i liku kojeg sam napisao po njoj; kupio sam novi kačket.
Rezime januara:
Zaljubio i odljubio sam se za svega upola meseca; pogazio obećanja data samom sebi; pročitano pet knjiga; pogledano tri filma; plakao deset puta, okruglo; Purple rain od Princa preslušao oko dve stotine puta; rešio dve i po enigmatike; udvarao se kome nisam trebao i kad nisam trebao; osamnaest dana januara proveo sam hodajući najmanje deset hiljada koraka – nijedna šetnja nije bila identična; najveća šetnja je današnja – šetnja poslednjeg dana januara; kuvao sam više nego inače; pisao sam, sve mi se svidelo – proza, poezija, kratke priče; vodio sam evidenciju koliko još ima do prvog dana proleća ( na današnji dan još četrdeset i osam dana); Češće sam obilazio pijace i buvljake; kupio više knjiga nego što sam pročitao; projektovao novi ormar i nove police za sve te knjige; vozio sam mnogo; prihvatio nesanicu; živeo bez plana.
čovek bez plana
Ja sam čovek bez plana, improvizujem u trenutku, biram i donosim odluke na prečac. Reagujem brzo. Postavljam tempo koji mi odgovara, ne prilagođavam se, sem ako baš ne mogu da se izmigoljim. Kao u saobraćaju, ako imam prolaz, ubaciću u niži stepen prenosa, daću gas i iskoristiću taj prolaz. Ako nemam, prilagodiću se okolini. Uradiću šta je najlogičnije za taj trenutak, u skladu sa propisima, bez povređenih i žrtava.
Vratio sam se u stan i pustio neki miks, new retro vawe. Instrumentali koji traju u nedogled, to mi je trebalo, da muzika nikada ne prestane. Živim spot, koji sam režiram i biram muziku. Danas nisam mnogo reči izgovorio, više sam slušao i upijao. Reči, slova, glasove. Kada je kiša počela da pada, jednu rečenicu sam čuo od četiri različite osobe, u svega par stotina metara hoda. Svi su rekli isto : Ipak su pogodili, počelo je da pada, mamu im jebem. Ljudi su nepoverljivi, s razlogom, najmanje veruju političarima, sportskim sudijama i spikerima vremenskih prognoza. Još manje veruju aplikacijama sa smart telefona koje takođe ne pogađaju vreme. Kladim se da je kod većine isti slučaj, ne veruju ni sami sebi.
Ako zažmurim, i pojačam ovaj miks, nisam više u gradu u kojem niko nikome ne veruje. Daleko sam, u drugoj deceniji, nosim košulju sa pastelnim bojama, na primer bojom breskve, bos sam i preplanuo, pod tabanima osećam pesak sa plaže. Možda mi je samo utrnula noga.
Otvorim oči, natočim jedno kratko piće, još malo mislim na jednu ženu i zagledam se neonske boje na ekranu. Ništa me više ne zanima poslednjeg dana januara.
Zanima me samo dan koji počne.
Leave a Reply