Pred vama je pesma – Nagoveštaj , u kojoj se osvrćem se na strahove, koji naizgled ne postoje. Ipak, povremeno isplivaju.
reči često
nanose štetu.
detinji strah
ušao kroz uho
i slio se niz vrat,
do grudi i stomaka -
grč.
skinuo sam brkove -
neko mi je rekao
da ličim na oca.
a najmanje
na svetu želim
da ličim na nekoga,
pogotovo na njega.
klizio je žilet,
ali ne brini,
ubio se nisam.
samo sam taj
očev nagoveštaj
u svom liku
sklonio
u pizdu materinu.
Leave a Reply