Dečak

terenčić više ne postoji,
urušilo se
i niko ga nije obnovio.

pukotine po betonu
nisu ožiljci
već bledi tragovi života,
fudbalske, košarkaške lopte,
i dečjih koraka.

sa ovog terenčića brojao sam avione
nisam znao gde lete,
koga prevoze,
ko su ti ljudi?
zamišljao sam kuda idu
i kako je to
leteti.

i kad god stojim
na njegovim ostacima,
osetim da se opet
plašim letećih tanjira,
vanzemaljaca.

Iako krišom gledam X Files,
the Thing
i Star Wars.

opet mogu držati Anakinu stranu
u prvim epizodama.
ne zato što je tada bio pobednik,
već zato što je bio dečak.

Plašim da na kraju
ne budem kao on,
jer kada je odlučio
da dečak više ne bude,
sve je izgubio.