Miloš Milenković

Konačno sam

skinuo godišnjak,

nasmejana lica generacije

krasila su nevešto okrečeni zid

više od decenije ipo.

Skinuo sam sliku,

jer više nemam srca

da lažem ovu decu,

kako će sve biti u redu

i da niko od nas

neće biti sjeban.

Vidim lica fizičara,

matematičara, lekara,

rokera i gitarista,

vozača Formule 1.

Par minuta posmatram

upražnjeno mesto na zidu,

ali gorčina ne prolazi,

belina zida me ne leči,

već pruža novi oblik bola.

Daleko od očiju

još nije daleko od srca.