Mirisi

U pesmama poezije i kratkom odlomku iz romana Nije tako teško disati, osvrćem se na nešto baš važno – mirise i sećanja. Zapravo, to je tako nerazdvojivo, zar ne?

Nije tako teško disati

Malo smo ćutali, onda je rekla da hoće da broji avione sa mnom, ali da promenimo muziku. Pustila je neki njen miks, neki techno, neki chill out, acid jazz. Kod sedmog aviona smo ušli u raspravu. Boca burbona je bila pri kraju, ja sam tvrdio da je osmi, ona da je sedmi. Bio je sedmi, verovatno, ali ja sam već bio pijan. Od burbona i od njene kose. Kosa joj je bujna i miriše na breskve. A kao što znate, breskve mene razoružaju bez velike muke.

Nismo znali kako, ali položaj sedenja se promenio. U jednom momentu smo se pogledali u oči i zbunili se. Otkud ona tu.  Ovog puta sam ja sedeo u fotelji, ona mi je bila u krilu, sedela je pretežno na jačoj desnoj butini, noge je prebacila preko leve butine. Ruka joj je bila na mom desnom ramenu, ovlaš je dodirivala moj vrat. Desnu ruku je spustila na moju levu ruku, koju sam držao na njenim butinama. Desnom rukom sam je pridržavao, na nju se naslanjala. U rukama mi je bilo predivno biće, a ja sam bio beznadežno opijen mirisom njene kose. Nisam znao kako da se iščupam iz ovoga. Nisam ni hteo. Nije me ni zanimalo.