iako ne umem da igram igre
uglavnom sve rešavam
u tri poteza.
ne kockam sa vremenom,
štedim duše i suze.
plačem kad je hitno -
kad umre neko poput
Siniše Mihajlovića.
odavno ne trčim sa odvezanim pertlama
i ne zatvaram slavinu
kad iz nje teče sve od čega sam.
ne bojim se vetra sa reke,
visokih mostova
i senki koje se kriju
pod njima.
naučio sam pobedu
i kako se zaobilaze barijere.
neke partije ne završava šah-mat,
već vreme.
Leave a Reply